Ni slutio jutros nisam koliko će me odluka da zbog udobnosti omiljene crne samtene hlače zamijenim čistima skupo stajati. Kako na biranje odjeće ne volim potrošiti više od pet mikrosekundi razmišljanja pa uvijek kupujem po nekoliko jednakih majica i hlača, nonšalantno sam iz ormara uzeo slične, zviždeći dok sam se spremao na posao. Kad ono – nisam mogao stati u njih! Unatoč svem trudu, uvlačenju trbuha i motivirajućim psovkama, nedostajalo mi je nekoliko milimetra da ih zakopčam, sitnih ali bitnih.
Otkud sad to, zamislio sam se. Nema teorije da su za to krivi ćevapi i pivo, tješio sam hedonista u sebi. Obući ću druge, nema veze. Ali ni ovaj put prokleti se samt nije dao raširiti. Od silnog stezanja zaboljeli su me prsti, a načas sam se uplašio i da ću zaraditi upalu trbušnih mišića. Udebljao sam se i gotovo, nije bilo pomoći.
Okej, uzdahnuo sam, imam plavih traperica, bit će mi dobro u džinsu, a i mlađe ću izgledati. Ali klinac, opet isto, ni taj materijal nije bio dovoljno rastezljiv. Uznojio sam se od muke i naprezanja, nakon četvrte probe polako sam gubio živce. Pogledavao sam na sat, minute su brzo curile i omiljene doskočice na zlobne primjedbe zavidnika o vlastitu struku da ispod brijega raste najbolji kukuruz, da loš je majstor ako mu alat kisne i milijun sličnih koje su uključivale aluzije na bačvu i pipu nisu mi više bile toliko duhovite.
Morat ću na dijetu. Zaboga. Ideja o racionalizaciji obroka nimalo me nije privlačila, ne bih na to pristao ni da izbije atomski rat.
Preostaje mi vježbanje. Napravio sam mentalnu bilješku u glavi da priupitam koga za najbolji trening. Nije da obožavam mučenje pred ogledalom u nekakvom opskurnom studiju, ta nisam narcis ni papiga, ali treba biti praktičan – kamo ću sa šesterim hlačama, gotovo novim, koje više ne mogu navući na se? A i da uspijem u tome, skinuti ih mogu jedino žiletom.
U vremenskom škripcu, odlučio sam se napokon za plave s gumbima. Zakopčat ću ih niže, tu nema problema, a rupu na vrhu prekrit ću remenom. Jedino tako mogao sam imati i ovce i novce – u čistim hlačama zavezati vezice na cipelama a da pritom ne zaradim infarkt.
Kada sam na posljetku stigao, nikome nisam rekao zašto sam zakasnio više od pola sata. Bilo me je sram. No onu bilješku zaokružio sam crvenom, kao modni prioritet.
Tko se brine za zdravlje, manje posjećuje krojača, barem u mom slučaju.